Насиље

Violence R Not Us

Is Violence Normal or Dysfunctional?	Violence in Schools	Bullying in Schools
The Media and Violence	Effects on Children	Do We Have Responsibility?
Children’s Thoughts About Peace & Насиље

Is Violence Normal or Dysfunctional?

Some people argue that violence has always been around since time immemorial and will always be. Is this true? Does this leave room for possibilities of change?

Is conflict and violence the same thing? or is conflict simply disagreement which is a natural and healthy part of being human? If conflict is natural then what is violence? Is violence the outcome of negative intent, suppression and/or conditioning? (refer below for anecdotal research about what children think and feel).

Whenever I wonder if humans behaviour is nature (innate) or nurture (learned), I recall the story of feral children who have lived with animals. Then I am reminded that life is powerfully influenced by conditioning through the environment in which we live.

Young children who have been raised by animals from a young age identify more with their adoptive animal parents than human beings, whom they perceive as alien or dangerous. Virtually all feral children resist capture, prefer to live in the wild, attempt escapes from humans, keep away or avoid humans and some sit expressionless. Feral children show no interest in children their own age nor the games they play. They don’t recognise their reflection and show no signs of attachment to another person. They are not known to laugh or cry. They exhibit behaviour of the adoptive family. They lap drink, learn animal sounds and gestures. They dislike clothes and tear clothes off. Feral children seek the company of animals. Interestingly enough wild animals will approach feral children ( http://www.smashinglists.com/10-feral-human-children-raised-by-animals/ ). These fascinating stories highlight how powerful social conditioning and environment is. If a child raised by wolves does not identify with humans at all, this reveals that identity and behaviour is learned from the environment.

So looking at violence in the world. Some may say animals are violent but how do we know their intention is violent (negative intent) or simply survival instincts? Could this be a human projection? When we observe nature it is obvious the natural system self regulates and that populations are culled by the balance of predators and prey. We are also part of nature but we appear to differ because we have more complex thinking and feeling processes. Our emotional states filter the world we see. Think about how you would feel if you won the lottery and then think about how you feel when you are heartbroken. How does the world look to you? If you are constantly watching violent images, how does that effect you emotionally? How does that shape your world? Think about it and then go into your feeling. What will create positive feelings? what will create a positive world?

Violence is learned behaviour and it is very important that children learn that violence is not a healthy way to resolve conflict. It is healthy to have a difference of opinion, it doesn’t have to be negative if the other doesn’t agree.

If we view the world as it is and see that everyone has different life experiences and sees the world in a different way, maybe we can agree to disagree without attachment to winning the argument at any cost.

Living in a violent environment increases children’s chances of developing behavioural problems. It teaches them that this is how we deal with conflict and can set up life patterns that can cause great misery and suffering in themselves and others they impact on.

Michael Moore in his documentary ‘Bowling for Columbine’ talks about the increasing violence in society and the core issue of fear. He talks about the shootings at Columbine High School in Littleton Colorado, USA and interviews the Public Relations Manager at Lockheed Martin, the arms manufacturer for the US Government. He raises questions and links nations settling disputes through violence (war) and violence within the schools. Interestingly, under national law, the gunmen at Columbine High (had they lived) would have been convicted of murder and sent to jail. Whereas those who murder on behalf of groups of people (official governments) are not tried under international law. Other groups who kill (unofficial) are called ‘terrorists’ (disagree) or ‘freedom fighters’ (agree) depending on the side you are on.

Why do our ethics and values change because the decision is made by a group we perceive as an authority? Does killing work given where we want to go as a society or civilisation? At the end of the day whether the group is official or unofficial, they both kill the enemy to achieve a goal. In reality the killing of a person inflicts not only pain and suffering on the victim but the friends and families of the victim. In addition, communities experience enormous psychological fear and upheaval. The children grow up with lifetime wounds and viewing the world as a dangerous place. Does war create real peace? Is that possible? Do we want real peace? When you start to look underneath you can sense power (control through fear) and propaganda (influence through perceptions of right and wrong) at work.

Looking at our society are we teaching violence to our children through violent videos, movies and warfare live on cable T.V.? Is the message that using violence is how we solve problems? In truth it is a traditional paradigm of power over others through fear (малтретирање). Fear is used to change behaviour at every level of our society. However, does changing behaviour change beliefs? does it change your beliefs? If people don’t willingly change beliefs to align with behaviour, people become suppressed and resentful when forced by others.

What is the difference between a terrorist and a soldier? Both kill on orders. What creates terror? What creates war? Why do we use violence to settle disputes? Why can’t parents be taught to use models of empowerment or love, that is, teaching children to make choices and accept responsibility for outcomes? Why do we still teach children through our example that they must do as we say? Do we always do what we say? Are we really asking them what they think or feel? Why not empower children rather than use force? We must think about this if we are to survive as a species.

Ретурн то Индек

Violence in Schools

In the US, violence and youth violence in particular, is considered the most serious challenge to society. This view is strengthened by the teenage shootings at Columbine High school, Littleton, Colorado. Two teenagers threatened and killed classmates with high-powered rifles. The cause of this behaviour is perceived to be associated with the boys feeling ostracised, stigmatised and bullied by their classmates and teachers. The violence is regarded as a learned response to frustration. Littleton provides an example of the cultural acceptance of using violence as a form of problem solving. Violence in schools is considered the most pressing educational issue in the US. Some critics assert that schools are failing to respond to the problem decisively, risking support for public education. [1]

In Australia, the recent October 21, 2002 shooting at Monash University, raised concern about violence in schools. In this incident an armed man with a hand gun killed two people. [2] These incidents raise community fear of not feeling safe and raise questions about the use of violence to solve problems.

Dr Christie from Queensland University of Technology states that schools have been long recognised as the primary sites of violence. [3] Violence ranges from verbal assault to criminal assaults. Штавише, it was found in a study that between 50-60% of boys and 40% of girls had homophobic feelings. In Western Australia (1992) boys were suspended for physical assault 25 times more than girls. In Victoria, 83% of students suspended were boys mostly for physical and verbal abuse. In the ACT, (1996) an increase in violent behaviour was evident in Primary school, kindergarten and pre-schools. [4]

Factors underlying violence are considered complex. The circumstances and background of those committing acts of violence include: socio-economic status, family life and relationships, school, work and community experiences. In addition, the gaps between rich and poor can be a catalyst for violence. Медији и медији заснован забава може и не утиче насиље. [5]

Фактори повезани са антисоцијалног и криминално понашање укључују неспособност детета, ниска само- поштовање, поор социјалне вештине, отуђење и импулсивно понашање. Школски фактори који укључују: школског неуспеха, девијантна вршњачка, малтретирање, вршњачког одбацивања и неадекватно управљање понашања. Фамили фактори укључују: теенаге мајке, Отац одсуство, несклад, насиље у породици, Породица распада и развод. Породица је доследно представљен као да има највећи утицај на децу. [6] Безброј фактора у вези са насиљем деце и агресије укључују злостављања детета и лоше родитељске праксе у подизању деце. Дете је обучен да буду агресивни кроз почетком принуде породичним обрасцима интеракције. Родитељи модел и деца уче присиле понашања да побегне негативне стимулансе. [7]

Ретурн то Индек

Bullying in Schools

Злостављање је признат као облик насилничког понашања. In Australia, студија 7,500 студент пријавио да 20% ученика узраста од 5-17 године су малтретирали најмање једном недељно. Злостављање се сматра чешће у основној школи. [8] Штавише, један у двадесет деце је насилник. [9]

Према истраживањима спроведеним у Великој Британији игралиште био најчешћи сајт за малтретирање. In the US, малтретирање се процењује да утиче 10-20% студентске популације, пре свега вербално изазивање и застрашивање. [10]

Професор Кен Ригби са Универзитета у Јужној Аустралији, наводи да се злостављање је "поновно угњетавање мање моћне особе од моћнији лицу или групи". Злостављање је класификован као физичка, вербално и психичко. Злостављање је заснован на претњи или страха. Once the pattern is set up the bully does not have to do much to produce fear and the victim finds it impossible to break this cycle. [11]

There are 7 elements to bullying:

1. Desire to hurt – inflict pain
2. Bullying acts on desire;
3. Action is hurtful;
4. An imbalance of power – bully is stronger and more powerful (physically, psychologically);
5. There is no justification for the action, victim has done nothing;
6. It is persistent behaviour;
7. The bully enjoys hurting the victim. [12]

Bullying becomes entrenched in society because of secrecy and a culture that perceives it is bad to ‘dob‘ happening. [13]

Families of victims are typically overprotective whereas families of bullies don’t care. There is an inconsistency in dealing with behavioural problems. Punishment may be inconsistent or perhaps too harsh.
Дете упија поруку да је свет неправедан и непредвидиви. [14]

Последице насилног понашања је низак самопоштовање, стрес, напади анксиозности и ноћне море. У неким случајевима упорни малтретирање је нека самоубиству. Штавише, као резултат сталног страха школски трпи и концентрација је лоше. Истраживања су открила да људи упорно злостављани као деца могу да изазову депресију одрасле и тешкоћа у формирању односа. [15]

Из перспективе силеџија, своје животне прилике су сведена на минимум. Висок проценат насилника постигне мало у школи, одем раније и онда упадају у невоље са законом. Они су четири пута већа вероватноћа да ће доћи пред суд и буде осуђен анти-социјалних дјела. Овај Капитализам јаца у својим животним обрасцима и њихова деца су вероватно постати насилници. Отуда, агресивни деца могу расти до постану насилни родитељи или чланови заједнице. [16] Понашање малтретирања има негативне утицаје на оба силеџије и жртве. Важно је да се створи културу која не толерише овакво понашање. Оверсеас пројекти су доказали да школе направе разлику стварањем срећније и сигурније места за децу. [17]

Стратегије за бављење малтретирања укључују вршњачке медијације да обезбеди средства за подизање свести и оснаживање ученика да преузму одговорност за решавање проблема. Пружање век трајања вештине као што су ефективне комуникације, слушање, асертивност и решавање проблема. Други важни вештине укључују: који се односи вештине, самопоуздање, прихватање своја осећања и развој емпатије за друге и вештине решавања конфликата. [18] Важно је као класе која деца дискутују отворено насиље и развије правила класе која утиче на школском етоса. [19]

 

[1] Кристи, Смањење и спречавање насиља у школама,' Увод ' ..
У продаји на: ввв.пеацебуилдерсоз.цом/паперс/Јуне99.хтм

[2] МЗС, 'Два убијен, пет рањено у Монасх Уни ',
У продаји на: http://www.smh.com.au/articles/2002/10/21/1034561430158.html

[3] Кристи, оп. 'Увод' .

[4] Кристи, оп, ' Насиље у школама '.

[5] Кристи, оп, 'Факторе који насиља' .

[6] Кристи, оп, 'Факторе који насиља'

[7] Кристи, оп, 'Фамили' Утицаји

[8] Кристи, Смањење и спречавање насиља у школама. 'Насиљу у школама'.
У продаји на: ввв.пеацебуилдерсоз.цом/паперс/Јуне99.хтм

[9] Берн, С. Делотворан против Малтретирање Програм за основне школе , П6

[10] Кристи, о. цит. 'Насиљу у школама'

[11] Берн, С. оп , П2

[12] Берн, С. Исто .

[13] Берн, С. Исто ., П6

[14] Берн, С. Исто.

[15] Берн, С. Исто. , пп7-8

[16] Берн, С. о. цит. , пп8-9

[17] Берн, С. Исто.

[18] Берн, С. Исто. , П14

[19] Берн, С. Исто. , пп14-15

 

Ретурн то Индек

The Media and Violence

Друштво ће морати да питање насиља у медијима. Постоје многе стране у дебати која тврде да су медији утиче на понашање и друге школе мисли државе да се то не догоди. У мом приватном животу сам нашао моделирање из медија и закључити да је оно што смо се излагати постаје део нашег сећања и може се искористити да се смисао света. Као истраживач тржишне Свестан сам да је телевизијски програм није представник широм света. Програмирање је селективна са циљем максимизирања прихода од оглашавања. Стога је главна мотивација је профитабилност није друштвена одговорност или комплетне информације.

Медији се сматра унапређивању насиље:

• Генерално – Популаризација насиља у медијима;
• Штампани медији – неки описују карикатуре којима се подстиче смех на окрутност;
• Часописи – неки деградира жене и повезати их са насиљем и бити жртава;
• Видео – може бити веома насилни, сексуално садиста, про ратне видео снимци су озбиљан међународни проблем.

(Извор: Џејн Цхеснеау, Аустралијски Акција одбор Телевизија, Конференција о оружју и насиљу у Аустралији, 1989)

Да ли је Телевизија Насилно?

• Оно што једна особа види као насилни не може се видети на исти начин;
• Неколико значајних дефиниције насиља;
• Електронски медији оптужени за дозвољавајући превише насиља на ТВ-у (Јарбол доње катарке, Вобер: 1988)
• Уједињено Краљевство – 2,078 анализирани програми, помоћу 4 недеља узорак, испод 30.1% садржао нешто насиље, учесталост насиља 1.7 радње на сат (Цумбербатцх: 1987)
• НЗ – 846 епизоде ​​насиља на једној недељи, 9.5 радње на сат,
• Шведска, Швајцарска – ниске стопе насиља, 2 радње на сат (НЗ Фондација за мировне студије: 1986);
• Просјечна Аустралијски дијете – видети 15,000 убиства на ТВ у току школске године;
• 97% од криминала емисија, 74% авантура, 86% карикатуре садрже насиље.

(Ланчана реакција: 1992)

 

Дебата: 'Телевизија Насиље Узроци агресија " – Професионалац

• Истраживање у 50-их и 60-мана, методе и дизајн побољшан;
• Извештаји подржи закључке: 1972 Извештај је главни хирург, 1982 Национални институт за ментално здравље, Друштво психолога, Краљевску комисију о насиљу у комуникацијама индустрији, ЦРТЦ, УНЕСКО; (Јоеспхсон:1995)
• Фесхбацк & Певач студија (1973) фоунд момци гледања агресивног ТВ показали повећање агресивног понашања;
• Белсон студија (1978) интервјуисан 1565 тинејџера у Енглеској између 1959 и 1971 – момци дали информације о сопственом нивоу насиља, фреквенција. Белсон утврдио да гледаоци који су гледали велику количину насиља пријавио веће насиље; (Вилијамс: 1986);
• Многи социолози се слажу да постоји узрочно-последична веза;
• Есперанто Модел – телевизија насиље утиче на агресивност, агресија утиче на склоност ка насиљу телевизије
• (Хјустон & Фридрих-Цофер:1986)
• Разумевање деце – Старост
• До 18 месеци – кратку концентрацију;
• 2 1/2 год – пуноправни гледаоци, ограничено значење, имитирати, воле цртаће;
• 3-5 год – Истраживање приступ, потрага за смислом. Понашај се агресивно након гледања високу акцију;
• 6-7 године – критично време. Когнитивних способности да прати парцеле, закључак, Последице, мање ментални напор (напор одређује обраду);
• 8 године – осетљивији на садржај, није агресиван ако насиље приказује као зло, патња, вероватно показати агресивност ако насиље одражава стварни живот, идентификују карактер или да се ангажује у агресивним фантазијама;
• 6-11 год – ватцхинг више одраслих емисије, укус за ужаса, се десензибилизацију страха и насиља, вероватно постати толерантна на насиље у стварном свету;
• 12-17 год – апстрактна мисао, расуђивање, мали ментални напор, воле спотове, ужас, порнографија (момци) бавити темама у негативном смислу. Адолесценти сумњам реалност ТВ, изазов орган.

(Извор: У. Јосепхсон, Телевизија Насиље: А ревиев оф тхе ефеката на деце различитог узраста)

Ретурн то Индек

Effects on Children

У литератури на телевизији насиља следеће тачке су направљене у вези са утицајем на децу.

• Физичка агресија, потенцијал за повреде, вербално злостављање, претње (Вилијамс:1986)
• Белсон студија (1978) – телевизија утиче тинејџери пре склоне насиљу;
• Опит – група деце је приказано ТВ филм некога играо грубо с лутком, дат сличан лутка, чешће то плаи насилно (НЗ Фондација за мировне студије:1986);
• Психолошко истраживање је показало насиље на телевизији има утицај на децу – имитација, имитатор насиље;
• Емотивни ефекти на децу, десензитизује;
• Прибегавају физичком насиљу за рјешавање конфликата;
• 300 студије у 1986 – предшколци више физички агресивна као резултат гледања телевизије;
• Деца која стварају насилне или херојски агресивне фантазије и идентификују са јунацима ће вероватно бити погођени насилном телевизији, фантазије као проба за насилан одговор на стварним догађајима.

(Извор: У. Јосепхсон, Телевизија Насиље: А ревиев оф тхе ефеката на деце различитог узраста)

Ретурн то Индек

Да Ми имамо одговорност?

• UN 1959 Декларација о правима детета;
• Права које се баве потребу да се развије; појединачне способности и науче да буду корисни чланови друштва;
• Many families are more arenas of conflict;
• Most Important Factor – the quality of the relationship with parents.

(Извор: Конференција о оружју и насиљу у Аустралији, 1989)

Ретурн то Индек

What Do Children Think and Feel about Peace and Violence?

Selected anecdotal research in Primary (Elementary) Schools, Melbourne Australia 2003.

Children from 4 Melbourne primary schools were involved in a pilot study of the REAL HOPE program. They answered questions in relation to peace and violence. The children were aged between 6 и 10 година стар. This information was collected during a ‘brainstorm session’ with 8 classes across 4 школе. It is anecdotal information and is not representative of all children. The information is to generate discussion and for interest. Codes in brackets refer to schools.

Q. When I say the word peace what do you think or feel?

• Quiet, calm, relaxing, peace clown, enjoyment, peace in the world, sleeping, no racism, keep stuff when angry to yourself (OV)
• No war, quietness, happy people, happiness, harmony, лове, togetherness (OV)
• Yin and yang, quiet, sharing, world with no bad things, harmony, aware of other people (OV)
• Срећа, world peace, quiet, non-violence, happy (RE)
• Sleepy, loving, tranquillity, hippies, people shaking hands, no wars, tree museum, animals, think opposite of people fighting, little white dove with olive branch (MONT1)
• No fighting, happiness, PM control it all, doves, halo (MONT2)
• Срећа, caring, no war, love and joy, enjoyment, relaxation, no violence, nuclear disarmament, patience, a better world (TT).

Q. What does peace look like? What do you see in your mind?

• Срећа, birds singing, see your favourite things, fun – playing, water, dog barking, лове, families, dream (having), giving flowers out (OV)
• Peace clown, people being kind, 60’s, every one together, hippy sign, yin and yang (OV)
• No war, no bad sickness, everyone eating instead of starving, everybody in houses and food, Ја не волим кад људи немају куће и храну, узбудљив (OV)
• Yin and yang, Симбол мира, ресторан (Идем до), одмор, гробље, сан (RE)
• Цолоурфул испарења розе дима, Ботаниц Гарденс, људи који раде заједно, рисинг мулти-цолоуред дуга насиље, Росе Цолоред Глассес, срећан Јани увек, Кс-бок - насилне видео игрице (само игра), супротно од мира је насиље, Следећа генерација мисли да је насиље добро, загон - трава (MONT1)
• Драго ми је да једни другима, врста, свет у облику као знак мира, rade zajedno, насмејан, руковали, топло - јин и јанг (MONT2)
• Срећан, Dobro, relaxing, fun, calm, бити добра, безбедан (TT).

Q. Како се осећате када изостављени из групе?

• Лоше, нико ме не воли, сам, изостављен, они су те користи, љути и несрећни, узнемирен, басх главе, никог не занима, нико не брине, не постоје, мали, нико те не воли, добре ствари, Лоллиес - сви долазе са вама, тужан (OV)
• Несрећан, тужан, узнемирен, усамљен, љут, усамљеник, губитник, believed that your not as good (OV)
• Left out – bored, усамљен, why not let me in the group, use you, I’ll let you in my group if…, hurt, узнемирен, never be put in, left out for the rest of your life, heart beats, led to believe they are your friends, spiteful – take the other people in, no friends (OV)
• Sad, љут, excluded, сам, made, узнемирен, disappointed, not invited
• If left out what should you do: ask them if they want to play, comfort them – talk, go play with someone else (RE)
• Sad, depressed, disappointed, љут, revenge, ah big deal go to someone else, make your own group (revenge (љут), disappointed – if don’t want to do then happy, different (not accepted), not good enough, not as high as them (MONT)
• Sad, љут, bullied, усамљен, ashamed, guilty, no-one is your friend, узнемирен, губитник, betrayed, loner (MONT).

Q. How do you feel when you are being picked on (bullied)?

• Bossed around, cry, annoyed, тужан (OV)
• Upset, scared, љут, frightened, frustrated (OV)
• Sad, mad, bash, bad (RES)
• Angry, узнемирен, scared, picked on, defensive, defenceless, непристојан лице (MONT)
• Постиђен, scared, спустити, угрожено, frightened, annoyed, узнемирен, понижен, frustrated, nije bezbedno (MONT2)
• Sad, Не срећан, пасивно - слаб, збуњен, љут, безнадежан (TT)

Q. Зашто насилник пицк на људе?

• Експрес бес, да друга слаб - већа, снага, копирање родитељи, бити као они - љубомора, шут, виша класа - малтретирано пре, Не ручак новца (МОНТ4-5-6)

Q. Шта је насиље?

• Киллинг неко, псовање, борба (ОВ4)
• Киллинг, борба, псовање (OV)
• Људи боли једни друге, сцари ствари, псовање, плашиш вас, борба, пљување, ударање, кицкинг (OV)
• Повређује људе, псовање, борба, убијање, губитак крви (RE)
• Талк лоше, плаше људе, Кунем се, страшно М.А. кино, туча, убијање (RE)
• Физички боли, видео игра хало- пуца странаца, Тинтон у Конго динамита у, али је Рино, оружје, war, боли патке, Видео Блоод Раине - царство против нациста (MONT1)
• Нож, досадан, убијање, црева и пиштоља, малтретирање (MONT2)
• Борба, пиштољи - пуцање, оружје, war, физичка активност - бокс, псовање, претећи, злостављање (TT)

Q. Шта мислите или осећате када видите људе боли једни друге на ТВ. (шта вести)

• Лоше, одрасти и радити исте ствари. Симпсонс Хомер угуши Барт, мала деца цопи, глуп, тужан, несрећан. (OV)
• Забава, измишљене, даје вам нагон да то уради- ауто, брзина - хтела да убрза, шаљив, кул - изненађење, кроз прозор, примамљиви, умре - не очекујте, добро - није нешто што у свакодневном животу (OV)
• Није добро - земља (Индонезија) убијају људе, заустављање људи, Наугхти - учи децу да се то уради, копирање ТВ. Волео? Стварно смешно Годзилла - смешно, Ватер Бои - досадан (OV)
• Насиље, лажан, bad, Смасх ТВ то не воле, bad, повреди - резове у оку, глава буттед (RE)
• Pretvarati se, не мислим ја ништа, мала деца то, зависи нпр. Титаник права ствар, Нед Кели - убили без разлога, рат - Герман је зла, осетио страх, болестан (MONT1)
• Јао, крици, страшно, ужас, несрећан, тотално непоштено. Не - изгледа добро, није стваран, pretvarati se, не гледам вести, изван држава, зависи 9 насилни искључите га, шокирана, scared, тужан (MONT2)
• Зажалити, нормалан, Не дешава није стварно, узбуђен - као борба, лаугхинг, шокиран и посрамљен о људима у заједници, уплашен и забринут, ноћне море (TT).

Q. Да ли знате шта значи '' ненасиље?

• Нема борбе или псовање, no violence, брижна особа, бизнисмен, Помми не воле борбе (OV)
• Ратед Г, Без псовања, ударање, нема борбе, деца могу да гледају, не поставља лош пример (OV)
• Нема лоше ствари, не досадан, боре или бити зао, Филм - кажу полагања заклетве или насиље није много насиља (OV)
• Без насиља, нема борбе, убијања, Без оружја, Не пробијање (RE)
• Не кунем, плаиинг лепо, убијања, поштујемо друге, игра по правилима, Не пробијање (RE)
• Не пуца горе, црева, ножеви, war, мир - супротно од рата, није нормално, dosadno, све исто, свет не избалансирана, чудан, без страха, морају да имају страх - смисао за реалност, нереалан (MONT1)
• Није насиље, caring, sharing, разумевање, loving, без контакта, happiness (MONT2)
• Киддие игре, Гирли врсте, вхооси, цурица, Без псовања, happy, авантура, не користи руке или ноге, долази заједно и схватити ситуације (TT).

Q. Шта је јака?

• Одшетати (OV)
• Тежине, мишићи, јак - мачо, љубав - ништа не може прекинути, људи - Олимпијске игре (OV)
• Црусх Бандицоот - јабуке, мишићи, моћ над собом, поверење (RE)
• Јак, станд уп за себе, поносан на себе (RE)
• Поштовани, утицај на људе јака, нпр. war, мекоћу у јаким људима, виски, лове (MONT1)
• Снага, надгласати, у стању да уради ствари - сломио ограду, верујући у себе, поверљив (MONT1)
• Не верујући у себе, Не емотивно јак, емотиван, туга, негативност (MONT2)
• Стојећи, поверење, покушавајући да заустави, Контрола силеџија (TT)

Q. Шта је слаб?

• Узврати, није физички довољно јак, не боре (OV)
• Није јак, Не вежба, насилници сами да изгледају јака, Не теретана - лењ (OV)
• Суперстарс - лажна, уморан, људи који цри, соокиес, неповјерење (RE)
• Девојке, нека неко стоји изнад, момци кажу девојке су слаби, Мушкарци су јачи од жена (RE)
• Мрзети, не могу да устанем за себе, пиво - без алкохола, насиље - физичка ствар, инвалидитет - слаб шетња у злоупотребе, слаб, невини људи (MONT)
• Станд мала, не устане, плакање, дурити се, цурица стил - слаб, сленг, соокинг, scared (TT)

Q. Шта је рат?

• Нема времена у свету, губљење времена може да уради боље ствари онда убија, зло, крај света, љутња, људи изузетно уплашени, јер несрећан људи је погинуло, тужан, умирање, људи то уплашен да изађу из домова, Мислим да је филм, али њен прави, бол (OV)
• Киллинг, борба, супротно од мира, боли, мрзети, пиштољи, бомбе, бол, експлозије, ангринесс, машине, крв, збуњеност (OV)
• Мржња, несрећан, тужан, убија људе, Баттле Гроундс, борба, тенкови и машине, жао људи умиру људи излазе са оружјем, убијање, људи умиру, после идите на свечаности, који је отишао у рат иду у гробље за памћење (OV)
• Борба, насиље, убија људе, људи који умиру, пуцњи, бомбе, уплашио ако умреш, болан, узети животе у борби за њих, мучење, оружја - нуцлеар, изврши самоубиство (терористи) (RE)
• Смртоносна, смрт, пуцање, пиштољи, бомбе, Осама бин Ладен / Садам Хусеин, авиона у куле, детињасто - борба за нешто започео тучу, zašto, лоше се доноси, Крв бојење бели цвет и иде црно и умре, изградњу двораца и подизање војске, атомска бомба (MONT1)
• Борба, оружје, разарање, бомбе, љут, АМ не добијају поруку преко - похлепни, слобода, мир, бори за нешто, туга, плакање, сузе, умирање, проналажење и сами знате да је у њима, али не могу наћи (MONT2)
• Други људи умиру, без разлога, бори против друге земље, насиље, не мир, Не раде заједно као тим, повређивање друге, неслагање и аргументе, не морамо да се убије, сви смо ми људи, непријатељ, ударање других ставили у друге ципеле, како се осећате (TT) .

Q. Зашто људи имају конфликт или борбу?

• Заштитите земљу, види ко је јак, територија, освета неког другог (земља), изазов за нешто, тако да можете видети које земље боље (OV)
• For land, revenge, to see who is better, have to (soldiers), terrorist, fun, their beliefs, без разлога (OV)
• Заштитите земљу, don’t want people to tease their country, want to have more land, war to get more food, don’t need to – why not ask. Take over the people, mean, boss around, treat like slaves, conquer land, fight for dollars, fight for oil (OV)
• Save their country, take over, so we don’t get hurt, religion, unfair, feeling sad (RE)
• Different opinions, both want same things, people don’t talk through problems, way parents behave and think, copying, not being a community (MONT1)
• To get world peace, jealousy, money, revenge, oil, feel they have to , breakdown in relationships in other countries e.g. stop nuclear weapons, other right – not, Russia and US (MONT2)
• Hate each other, to win, want land, better place to live, fight to see who’s better, stronger, US, Iraq, revenge, to be justified, petrol – they need it, don’t let them, kill them (TT).

Ретурн то Индек